Ovo je priča Ivane Kozarski, divne mlade dame koja živi i radi u Londonu! Ivanina strast prema enterijeru započela je još u detinjstvu….a ostalo je istorija! Kao student Grandesign school pokazala je izvanrednu upornost i rad, što je rezultiralo, fantastičnim preobražajem na kraju kursa! I kako Ivana sama kaže: Neverovatna je razlika u načinu na koji sam posmatrala prostor i njegovo uređenje na samom početku kursa i sada. I to su za nas samo uspesi i pohvale!
Šta je presudilo da se zainteresujete za dizajn enterijera?
Dizajn me privlačio još od kada sam bila mala, i to se ogledalo u načinu na koji sam se igrala – pravljenje nameštaja za lutke, davanje novog oblika postojećim predmetima i slično. Ljubav prema kostimografiji i scenografiji se javila izuzetno rano, a vremenom i sazrevanjem enterijer se izdvojio kao glavno interesovanje u kome sam mogla da spojim sve meni važne elemente – dizajn, formu, praktičnost i estetsku vrednost.
Šta vas je navelo da se opredelite za Grandesign School i da li biste je preporučili drugima?
Grandesign school sam odabrala po preporuci prijateljice koja se bavi dizajnom enterijera. Kao arhitekta ima izuzetno visoke kriterijume kada su sadržaj programa i odabir mentora u pitanju, a uz moje dodatno istraživanje verujem da sam napravila odličan izbor. Iskustvo u školi je prevazišlo sva moja očekivanja i rado bih preporučila Grandesign school svakome ko je zainteresovan da unapredi svoje znanje iz oblasti enterijera na jedan sistematičan i praktičan način, fantastično osmišljen za razvijanje studenata uz podršku vrhunskog mentora.
Koje su bile najveće prepreke tokom studiranja na kursu, i kako ste ih prevazišli?
Neke od prepreka su bile tehničke prirode, jer sam mnogo očekivala od sebe i forme u kojoj predajem radove. Pored toga, mislim da je najveći izazov bio da se opustim i verujem procesu… da otpustim štreberski pristup, a u tome su mi najviše pomogli podrška i saveti mentorke Milene. Neverovatna je razlika u načinu na koji sam posmatrala prostor i njegovo uređenje na samom početku kursa i sada.
Koje ste korake preduzeli da započnete samostalno da se bavite dizajnom enterijera?
Pored završetka kursa, odabrala sam da se “opismenim” u još nekim programima koji mi mogu olakšati rad i pomoći mi u tehničkom smislu. Dodatno, koristim svaku priliku da ponudim svoju pomoć i novostečeno znanje ljudima iz svog okruženja.
Kada čujete „dizajn enterijera“, šta vam prvo pada na pamet?
Sklad. Neobično, ali ovo je prvo što mi pada na pamet – sklad prostora i ljudi koji u njemu žive i borave. Duboko verujem da je ovo najvažnije za postići, meni lično važnije i od praćenja trendova u dizajnu i megalomanskih rešenja.
Šta biste savetovali ljudima, koji možda žele promenu u karijeri, ali imaju određene sumnjičavosti i rezerve?
Moj savet bi bio da se oprobaju pre donošenja konačne odluke. Verujem da su kursevi i odabir dobrog mentora odličan način da vide kako im ide, na šta bi trebalo da obrate pažnju i na kojim veštinama bi bilo potrebno da rade dodatno. Pored toga, mislim da je važno da se što više raspitaju o svim elementima novog posla i realno sagledaju da li su spremni na takvu promenu, kao i da li je to ono što zaista žele, a posle toga – samo hrabro!
Gde pronalazite inspiraciju za dizajn?
Najčešće je to bilo na putovanjima, upoznavanjem novih kultura i običaja. Pored toga inspirišu me moda, fotografija, serije, filmovi, ali i ljudi i njihova različitost i jedinstvenost. Međutim, verujem da najbolja rešenja pronalazim nailaženjem na prepreke u okruženju – proces pronalaženja praktičnih rešenja i postizanje ranije pomenutog sklada me svakodnevno pokreću.
Konačno, kakvi su vam planovi u budućnosti?
Planovi za budućnost su da se posvetim razvoju svojih veština i iskoristim svoje afinitete i znanje kako bih se što uspešnije bavila dizajnom enterijera.
